Armija ljudi

Njegovi i moji. A zajedno naši. Delili smo kroz život radosti, lepe trenutke, brige i ideje. Uvek sa nama.
Kad je lepo i kad se radujemo uvek su svi tu, da budu uz nas, da nas potapšu po ramenu, da im je drago zbog naših uspeha i naše sreće.

Teško je raščlaniti da li je to njihovo iskreno ili ne, mada se time ni ne treba posebno zanimati.
Treba staviti akcenat na to da je malo onih odabranih koji će se istinski radovati našem uspehu i sreći. Onih, koji će zajedno sa nama deliti radost. Zato i imamo malo pravih, iskrenih prijatelja. Možda zato jer nam fali ona istinska ljubav, ljubav prema bližnjem svom.
Ona ljubav bez sujete i gordosti. Ona prijateljska i prava.
Ali...
Ali...

Dođu dani....
Kada se kako Njegoš kaže: "Na muci poznaju junaci".
Kada shvatim koliko je ljudi, ovih godinu dana, bilo ne velika, nego ogromna podrška za nas.
Oni i ne znaju koliko su nam učinili jer sigurno ne razmišljaju o tome, zato što su sve to radili iz duše.
Ne razmišljaju zato što imaju onu pravu, istinsku ljubav prema bližnjem svom.

Ovaj tekst je zahvalnost,
Ovaj tekst je ispunjenje obećanja,
Ovaj tekst je dokaz da je u Gospodu sve moguće,
Ovaj tekst je potvrda da su i najteži dani lakši kad imaš nekog svog. A kad se osvrnete pa pogledate koliko njegovih i mojih, naših je uz nas - e, onda vam je srce puno. Osećate sreću više od bola, radost više od tuge.
I da svi oni moraju da znaju da nisu samo porodica, nego da su armija ljudi koja pokreće i pomera granice ljudske prirode.
Armija kojoj bi svaki general pozavideo na borbi i požrtvovanosti za svog bližnjeg.
Porodica nam je od Gospoda data i na tome sam Mu neizmerno zahvalana. Ali prijatelje biramo sami i oni biraju nas.
I zato birajte sebi dobre prijateji koji će sa vama da dele sve.
Znam da u ovim vremenima nije lako, ali je svakako moguće.
Ako se pridržavamo zaposvesti: "Ljubi bližnjeg svog kao sebe sam samog". (MT 5:43)
verujem da će i Božjim promislom pravi ljudi doći do nas.