«novosti i blog blagovesti tv»
Tajna milosrđa koje se ne vraća već se umnožava
Tajna milosrđa koje se ne vraća već se umnožava
U vremenu u kojem često merimo koliko dajemo i koliko dobijamo, zaboravljamo na najuzvišeniju vrlinu, a to je milosrđe bez očekivanja. Da li smo spremni da volimo, pomažemo i darujemo ne tražeći ništa zauzvrat?
Ivana Kostadinović
April, 2026.
Da li voliš da bi bio voljen? Da li ljubiš da bi bio ljubljen? Da li daješ da bi ti bilo vraćeno? Da li pozajmljuješ da bi dobio natrag? Da li smo voleli, davali i pozajmljivali bez obzira da li će nam biti uzvraćeno? Ako nismo, da li bismo to učinili? Da li smo u ovom vremenu u kojem živimo počeli da merimimo sve što nam se daje, a da prema tome i uzvraćamo?!
Neki od nas imaju zahvalne profesije pa mogu bezuzvratno da pružaju pomoć drugim ljudima, bez obzira na to da li će im na bilo koji način biti uzvraćeno, ali količina zahvalnosti i olakšanja je mnogo veća kod onih koji nesebično daju nego li da primaju. Milosrđe, tako uzvišena vrlina. „Pomiluj me Bože po velikoj milosti svojoj“, početak je Psalma broj 50. Onog kojeg bi svakog jutra trebalo da iznova ponavljamo. Milosrđe koja nam je Gospod darovao je nemerljivo, zato se sasvim ispravno postavlja pitanje kada je ona kao takva počela samo da prolazi pored nas, bez da se useli u naša srca!
„Mi kao Božija tvorevina, primamo Božiju milost kao utehu duši našoj“- napisao je Sv. Pajsije Svetogorac. Ta Njegova milost se upravo ogleda u tome koliko smo spremni da se odreknemo „našeg parčeta“ hleba i podelimo ga sa drugima. To naše parče često je delić onoga što imamo, ali drugima je zapravo neizmerna pomoć, uteha, čak ponekad i izbavljenje. Ona ne bira mesto i vreme, ne možemo da je planiramo. Zato i jeste najuzvišenija od svih, jer moramo da budemo budni u onom trenutku kada nam Gospod pošalje znak. Ako je On izlio nenadmašno milosrđe nad nama, ako nam oprašta sva naša sagrešenja, zar ne možemo mi onda delić udeliti drugima. Duboka zamisao nad ovom najuzvišenijom vrlinom koja prevazila granice i mimo naše vere, jeste ta da je to vrlina koja se u nama iznenada budi i čini da delamo u momentu. To jeste vrlina saosećanja, pomoći, ljubavi i davanja bez ikakvih očekivanja. Možda i nismo svesni milosrđa koja smo učinili, ali u tome i jeste tajna naše vere. No, najvažnije je da On vidi našu želju i volju da se ta blagodat izlije od Njega preko nas, do duša kojima je zaista neophodna. I zato :„Ljubite neprijatelje svoje, i činite dobro, i dajte u zajam ne nadajući se ničemu; i plata će vam biti velika, i bićete sinovi Svevišnjega, jer je on blag i prema nezahvalnima i zlima. Budite, dakle, milostivi kao i Otac vaš što je milostiv.“ ( Luka 6:35,36).
Neki od nas imaju zahvalne profesije pa mogu bezuzvratno da pružaju pomoć drugim ljudima, bez obzira na to da li će im na bilo koji način biti uzvraćeno, ali količina zahvalnosti i olakšanja je mnogo veća kod onih koji nesebično daju nego li da primaju. Milosrđe, tako uzvišena vrlina. „Pomiluj me Bože po velikoj milosti svojoj“, početak je Psalma broj 50. Onog kojeg bi svakog jutra trebalo da iznova ponavljamo. Milosrđe koja nam je Gospod darovao je nemerljivo, zato se sasvim ispravno postavlja pitanje kada je ona kao takva počela samo da prolazi pored nas, bez da se useli u naša srca!
„Mi kao Božija tvorevina, primamo Božiju milost kao utehu duši našoj“- napisao je Sv. Pajsije Svetogorac. Ta Njegova milost se upravo ogleda u tome koliko smo spremni da se odreknemo „našeg parčeta“ hleba i podelimo ga sa drugima. To naše parče često je delić onoga što imamo, ali drugima je zapravo neizmerna pomoć, uteha, čak ponekad i izbavljenje. Ona ne bira mesto i vreme, ne možemo da je planiramo. Zato i jeste najuzvišenija od svih, jer moramo da budemo budni u onom trenutku kada nam Gospod pošalje znak. Ako je On izlio nenadmašno milosrđe nad nama, ako nam oprašta sva naša sagrešenja, zar ne možemo mi onda delić udeliti drugima. Duboka zamisao nad ovom najuzvišenijom vrlinom koja prevazila granice i mimo naše vere, jeste ta da je to vrlina koja se u nama iznenada budi i čini da delamo u momentu. To jeste vrlina saosećanja, pomoći, ljubavi i davanja bez ikakvih očekivanja. Možda i nismo svesni milosrđa koja smo učinili, ali u tome i jeste tajna naše vere. No, najvažnije je da On vidi našu želju i volju da se ta blagodat izlije od Njega preko nas, do duša kojima je zaista neophodna. I zato :„Ljubite neprijatelje svoje, i činite dobro, i dajte u zajam ne nadajući se ničemu; i plata će vam biti velika, i bićete sinovi Svevišnjega, jer je on blag i prema nezahvalnima i zlima. Budite, dakle, milostivi kao i Otac vaš što je milostiv.“ ( Luka 6:35,36).
Ivana Kostadinović
April, 2026.