«novosti i blog blagovesti tv»
Paralelni univerzum
Paralelni univerzum
U moru od skoro osam milijardi ljudi, susreti koji nam menjaju život ne dešavaju se slučajno. Negde između nevidljivih puteva svakodnevice, Gospod spaja dve duše i stvara njihov mali, paralelni univerzum.
Ivana Kostadinović
Januar, 2026.
Statistika kaže da po poslednjem popisu stanovništva, na zemaljskoj kugli živi blizu osam milijardi ljudi. Za početak uzmimo samo jedan par, nasumično odabran par, od tih milijardi, tek za početak. Njih dvoje kao zrno u moru peska, kao nešto maleno, uzmimo za primer kako ipak postoje mogućnosti!
Dve osobe odvojene jedna od druge vode svoje uobičajene živote.
Svako u svojoj sferi, prepunoj posla, obaveza i svega onoga što jedan sasvim običan život donosi.
Ali život je sve, samo ne običan, svaki od naših je zaista poseban.
Da li uopšte oni znaju jedno za drugo?
Da li su blizu?
Da li se možda poznaju?
Da li sanjaju i maštaju o partneru?
Da li slučajnosti postoje?
Većina nas veruje da nas tamo negde čeka neko ili mi čekamo nekog.
Jedni kažu- srodna duša, drugi- druga polovina, a naši stari su imali običaj da kažu da svaka krpa nađe svoju zakrpu.
Da li je u praksi sve ovako kao što je napisano?
Ne poznajemo se, živimo blizu, a tako daleko. No, istina je da nas Gospod sve vidi... ma ne, ne, ne samo to. Pa On zna svaku našu vlas na glavi u tačan broj.
I svi imamo svoje živote - on/ona na jednoj strani i ona/on na drugoj strani. I tako... dani prolaze, životi teku u potrazi za smislom, srećom, radošću i ljubavlju.
Dok mi tragamo, Gospod nas stavlja na „skener“, pa nam onda traži para po duši. Na prepad nam namešta susret, uglavnom kad se najmanje nadamo.
Baš smo na pravom mestu u pravo vreme, slučajno? Zagolica maštu, raspali baklju. Gorimo kao olimpijski plamen u rukama, pokazujući svetu koliko smo srećni. Zapravo smo srećni jer smo nekoga po svojoj duši poznali. Ma koliko da smo različiti po mnogim pitanjima, suština je da smo se pronašli. Nakon toga i dalje živimo živote, ali paralelno, a ma kakve situacije da nam život nameće, srodne duše stvaraju sebi prostor iz koga će da crpe snagu, moć, ljubav, kako bi mogli da opstanu u ovom svetu. Formirajući porodicu stvaraju paralelni univerzum naspram realnog sveta.
Ljubav taj univerzum pokreće.
Ljubav je život.
Ljubav je snaga.
Ljubav je moć.
Ljubav je čista emocija koja je najlepša od svih.
Verujmo u to da nas susreti uvek čekaju!!!
Nekada pre, nekada kasnije.
A da bismo stigli do momenta susreta, gde će nam biti polazna tačka?
Krećemo uvek od početka, a to je da slušamo reči Gospoda: „Ljubi Boga svoga svim srcem svojim, svim umom svojim, svom dušom svojom, svim bićem svojim i Ljubi bližnjeg svoga kao sebe samog“ (Mt 22, 37–40). A nakon toga verujmo rečima Svetog Nektarija kada kaže: „Bog ima način da nam u odgovarajućem momentu pošalje osobu koja će nekom tužan život učiniti radosnim. Bog ima način da pošalje ljubav, ako je istinski želimo.
Zato sam sasvim sigurna da slučajnosti ne postoje, zar ne?
Dve osobe odvojene jedna od druge vode svoje uobičajene živote.
Svako u svojoj sferi, prepunoj posla, obaveza i svega onoga što jedan sasvim običan život donosi.
Ali život je sve, samo ne običan, svaki od naših je zaista poseban.
Da li uopšte oni znaju jedno za drugo?
Da li su blizu?
Da li se možda poznaju?
Da li sanjaju i maštaju o partneru?
Da li slučajnosti postoje?
Većina nas veruje da nas tamo negde čeka neko ili mi čekamo nekog.
Jedni kažu- srodna duša, drugi- druga polovina, a naši stari su imali običaj da kažu da svaka krpa nađe svoju zakrpu.
Da li je u praksi sve ovako kao što je napisano?
Ne poznajemo se, živimo blizu, a tako daleko. No, istina je da nas Gospod sve vidi... ma ne, ne, ne samo to. Pa On zna svaku našu vlas na glavi u tačan broj.
I svi imamo svoje živote - on/ona na jednoj strani i ona/on na drugoj strani. I tako... dani prolaze, životi teku u potrazi za smislom, srećom, radošću i ljubavlju.
Dok mi tragamo, Gospod nas stavlja na „skener“, pa nam onda traži para po duši. Na prepad nam namešta susret, uglavnom kad se najmanje nadamo.
Baš smo na pravom mestu u pravo vreme, slučajno? Zagolica maštu, raspali baklju. Gorimo kao olimpijski plamen u rukama, pokazujući svetu koliko smo srećni. Zapravo smo srećni jer smo nekoga po svojoj duši poznali. Ma koliko da smo različiti po mnogim pitanjima, suština je da smo se pronašli. Nakon toga i dalje živimo živote, ali paralelno, a ma kakve situacije da nam život nameće, srodne duše stvaraju sebi prostor iz koga će da crpe snagu, moć, ljubav, kako bi mogli da opstanu u ovom svetu. Formirajući porodicu stvaraju paralelni univerzum naspram realnog sveta.
Ljubav taj univerzum pokreće.
Ljubav je život.
Ljubav je snaga.
Ljubav je moć.
Ljubav je čista emocija koja je najlepša od svih.
Verujmo u to da nas susreti uvek čekaju!!!
Nekada pre, nekada kasnije.
A da bismo stigli do momenta susreta, gde će nam biti polazna tačka?
Krećemo uvek od početka, a to je da slušamo reči Gospoda: „Ljubi Boga svoga svim srcem svojim, svim umom svojim, svom dušom svojom, svim bićem svojim i Ljubi bližnjeg svoga kao sebe samog“ (Mt 22, 37–40). A nakon toga verujmo rečima Svetog Nektarija kada kaže: „Bog ima način da nam u odgovarajućem momentu pošalje osobu koja će nekom tužan život učiniti radosnim. Bog ima način da pošalje ljubav, ako je istinski želimo.
Zato sam sasvim sigurna da slučajnosti ne postoje, zar ne?
Ivana Kostadinović
Januar, 2026.