Pobediti bol

Definicija kaže da je bol subjektivno, neprijatno opažanje i osećaj, koji se može javiti usled oštećenja tkiva, njegovog predstojećeg oštećenja, ili usled psiholoških uzroka.
A šta je sa onim bolom koji nema vidljive uzroke?
Znamo sigurno da je prag bola kod svakoga drugačiji.
U zavisnosti od intenziteta, terapija bola danas se uspešno rešava medikamentima različitog tipa.
Ali imamo li leka za bol koja je nemerljiva?
Šta je uteha kada je uzrok konstantan i ne prestaje?
Kako ćemo da rešimo onu bol koja je konačna?
Kako se leči kada „boli duša“?
Duša postoji, a kada ona boli to je neopisivo. Uzroci njene boli svakako su različiti, samim tim i jačina intenziteta je onolika koliko ko može podneti.
Svakako da svaku bol treba poštovati, način na koji onaj koji je nosi, istu podnosi. Svi ćemo davati poslednje atome snage da nađemo lek za nju i da se spasemo. A spas – ima li ga tu?

Sveti Pajsije Svetogorac govori da ako te bilo šta boli u duši, Hristos će ublažiti taj bol. Istina je u rečima svetitelja.
Leka i te kako ima, ali put za to nije toliko lak.
Ako pričamo o njenom bolu nakon nečijeg odlaska, onda je prihvatanje prvi korak. Prihvatanje bez ljutnje i gorčine, pomirenje da je sve od Gospoda je istovremeno i spoznaja da će On dati snagu da se savlada bol.
Kroz molitvu osećamo olakšanje. Kroz olakšanje smanjenje intenziteta težine koju on prouzrokuje.
Na kraju sledi mirenje sa tim, jer duša se spasava samo ako smo u miru sa sobom i sa Gospodom.
Na posletku je životna škola, da naučiš da živiš sa njim ruku pod ruku. Da pustiš da te nekad boli jako, a ponekad da budeš zahvalan kad se tračak radosti pojavi i kada ona na kratko mine.
Važno je i da priznamo da totalan prestanak zbog gubitaka koji su nenadoknadivi nikad nećemo postići, nego samo možemo naći način da živimo sa njom. Bol možda menja intenzitet, ali ne prestaje nikada.
Nema zavaravanja i iluzije da vreme leči sve, to je izlizana fraza koju najčešće koriste oni koji je sami nisu iskusili. Bez zameranja, bez potrebe da drugi razumeju, svoj bol treba da podeli sa Gospodom, a On će na sebe preuzeti onaj deo koji je nama pretežak. Uzdajmo se u Njega i već smo jedan korak bliži leku.
Svim tim kroz oruđe molitvenog života dobija se olakšanje. Razmislimo malo i o rečima Svetog Pajsija koji nam poručuje: „Isus Hristos je sladostan i ako mu čovek preda gorčinu svoga bola, ta će se gorčina pretvoriti u slatki sirup spasenja“.