Na praznik Blagovesti

U početku beše Reč, i Reč beše u Boga i Bog beše Reč. (Jovan 1:1). Koliko mi zaista verujemo u tu Reč? Koliko je naša vera čvrsta i na kojim temeljima stoji Ko je onaj pored samog Gospoda našeg,sina Božijeg poverovao u tu reč i nama dao put. Put koji će nas voditi ka spasenju. U armiji vitezova Gospodnjih beše Gavrilo i upravo on jeste i biće nosilac blagih/dobrih vesti. On je bio taj koji je Majci saopštio da će roditi i Sina i da će mu dati ime Isus. Mogu možda zamisliti uplašenost Njenu, a i verujem radost arhangela Gavrila, jer je on vesnik blagih vesti. Ona poznajuću volju Božiju prihvata ali u čvrstini svoje vere ipak ima pitanja na koja samo Bog ima odgovor. Taj momenat preispitivanja, taj trenutak vere u promisao možda i treba svima nama da bude ovoživotna težnja. Gospod često kuca na naša vrata, ona vrata koju otvaraju naše srce i dušu. Koliko smo mi spremni da na ta kucanja odgovorimo, otvorimo i pustimo Gospoda u naše srce. Da se prepustimo Njegovoj volji baš kao i Bogorodica kako je učinila. Bog je svet skrojio onako kako treba i sve je uredio po svojoj zamisli. Nekad nismo zadovolji kako se odigrava naš život, ali upravo nam događaj praznika Blagovesti iako je njegov epicentar lepa vest, jeste i poruka da verujemo i da se prepustimo iako ima momenata kada je to istinski teško.

No, ne treba da zanemarimo kolika je vera prožeta kroz sam ovaj praznik. Da svoj duh pa i telo prepuštamo Njegovoj volji. Početnom verom mi smo danas ovde gde jesmo ali, imamo putokaz čime bi trebalo da težimo. Ako i samo pogledamo u nazad, setimo se koliko smo nebrojano puta bili obasjani radošću lepih vest koje nam je Gospod slao. Zato imamo zadatak da bez straha primamo Božje zapovesti, da sa radosću primamo one vesti koju su nam od Njega date. Da čuvamo i učvršćujemo veru koju je imala Bogorodica onog dana kad Joj se arhangel Gavrilo javio i na kraju bilo šta da nas zadesi u životu, da sve to primamo iz duboke vere da je to Božija volja, koja je najbolja za nas.