«novosti i blog blagovesti tv»
Put ka Gospodu
Naš život je poput prvih dečjih koraka, nekada nesigurni i bojažljivi, a nekada puni želje i hrabrosti da što pre stignemo dalje. Tako i na putu ka Gospodu, naši koraci postaju sigurniji što više učimo da hodimo u molitvi. Jer snagu za istrajnost daje upravo vera da je Hristos uvek uz nas.
Ivana Kostadinović
Septembar, 2025.
Još kada smo počeli da izučavamo građu čoveka, shvatili smo da ni dva oka u istoj glavi nisu ista, a kamoli da postoje dva potpuno ista čoveka na svetu.
Majka rodi više dece, ali svako dete je različito, svako sa svojim osobinama zakorači u ovaj svet.
Tako je i kada napravi prve korake.
Jedno dete, kao iz knjige, kreće polako i „školski“ — prvo puzi, pa tek onda prohoda. Drugo, pak, ima izraženu želju za kretanjem, pa mu i prvi koraci budu sigurni i laki. Treće dete prohoda i pre vremena jer želi da stigne ono dvoje pre njega. Pod budnim okom i velikim iščekivanjem starijih, svakim danom biva sve sigurnije i stabilnije.
Upravo tim dečjim koracima mogu da uporedim i svoj put ka Gospodu.
Moji koraci bili su neka vrsta kompilacije koraka moje dece — nesigurni, bojažljivi, ne čvrsto utemeljeni. Ali vremenom, što više hodamo, bivamo sve više uhodani. Isto tako, što se više molimo, naši koraci postaju lakši i sigurniji.
Kasnije, kada savladamo tehniku hodanja, put ipak ne postaje uvek lak. Ponekad je on nalik letu — kada jedva da dodiruješ meku travu letnje livade. A ponekad je kao hod po vrelom šljunku na plaži — ne baš prijatan, ali nas tada iznenada zapljusnu talasi koji dođu kao spasenje. Nekada se opečemo na vreo asfalt, a nekad je put posut trnjem.
Ali šta je sve to u poređenju sa onim što je Hristos pretrpeo — za nas i zarad nas?
Post nam daje snagu da koračamo sa više samopouzdanja. Ipak, ako svakog dana na usnama i u umu nosimo Isusovu molitvu, naši će koraci svakako postajati sve lakši i sigurniji na tom putu koji vodi ka Njemu.
Najvažnije je — ne posustati (mada i to, po Božijem dopuštenju, nekad biva) i ne odustati.
Jer upravo je istrajnost ono što se od nas očekuje.
A najvažnije je : "Predaj Gospodu put svoj i uzdaj se u Njega i On će učiniti", Psalm 37:5.
Majka rodi više dece, ali svako dete je različito, svako sa svojim osobinama zakorači u ovaj svet.
Tako je i kada napravi prve korake.
Jedno dete, kao iz knjige, kreće polako i „školski“ — prvo puzi, pa tek onda prohoda. Drugo, pak, ima izraženu želju za kretanjem, pa mu i prvi koraci budu sigurni i laki. Treće dete prohoda i pre vremena jer želi da stigne ono dvoje pre njega. Pod budnim okom i velikim iščekivanjem starijih, svakim danom biva sve sigurnije i stabilnije.
Upravo tim dečjim koracima mogu da uporedim i svoj put ka Gospodu.
Moji koraci bili su neka vrsta kompilacije koraka moje dece — nesigurni, bojažljivi, ne čvrsto utemeljeni. Ali vremenom, što više hodamo, bivamo sve više uhodani. Isto tako, što se više molimo, naši koraci postaju lakši i sigurniji.
Kasnije, kada savladamo tehniku hodanja, put ipak ne postaje uvek lak. Ponekad je on nalik letu — kada jedva da dodiruješ meku travu letnje livade. A ponekad je kao hod po vrelom šljunku na plaži — ne baš prijatan, ali nas tada iznenada zapljusnu talasi koji dođu kao spasenje. Nekada se opečemo na vreo asfalt, a nekad je put posut trnjem.
Ali šta je sve to u poređenju sa onim što je Hristos pretrpeo — za nas i zarad nas?
Post nam daje snagu da koračamo sa više samopouzdanja. Ipak, ako svakog dana na usnama i u umu nosimo Isusovu molitvu, naši će koraci svakako postajati sve lakši i sigurniji na tom putu koji vodi ka Njemu.
Najvažnije je — ne posustati (mada i to, po Božijem dopuštenju, nekad biva) i ne odustati.
Jer upravo je istrajnost ono što se od nas očekuje.
A najvažnije je : "Predaj Gospodu put svoj i uzdaj se u Njega i On će učiniti", Psalm 37:5.
Ivana Kostadinović
Septembar, 2025.