«novosti i blog blagovesti tv»
Radost srca – dar koji obnavlja život
Radost je često tiha, skrivena u dubini srca, ali upravo ona ima moć da osvetli i najteže dane. Ponekad je dovoljno da joj samo otvorimo vrata, pa da se ceo naš pogled na život promeni.
Ivana Kostadinović
Decembar, 2025.
Karakter nam je svakako jedinstven. Svaka ličnost na ovom svetu nosi nešto svoje, neponovljivo. Mi smo kompozicija ukrštenih gena naših roditelja, koje samo uporni mogu donekle da oblikuju i poprave.
Ali, šta je sa radošću?
Da li se i ona nasleđuje?
Da li biramo da li ćemo hodati kroz život zabrinutog lica ili će nas krasiti lepota osmeha?
Sa godinama često gubimo onu iskrenu, dečiju radost u srcu. Ponekad je sačuvaju samo retki. Životne okolnosti, teški trenuci i velike tuge mogu da bace senku čak i na one kojima je radost prirodni dar.
Sveti Porfirije Kavsokalivit kaže: "Imajte u sebi radost Hristovu. To je radost koja traje večno, koja u sebi sadrži večitu radost. To je radost Gospoda našega. Ona pruža sigurno spokojstvo, spokojno zadovoljstvo i svesladosno blaženstvo. To je sveradosna radost koja prevazilazi svaku radost. Hristos želi da se radujemo.”
Da bi radost bila istinska, ona mora da vlada u srcu. Kao takva, ona kida okove teškog života. Svaki korak sa njom je lakši. Brige postaju podnošljivije, jer život bez briga ne postoji. A tuga, čak i ona najveća koja ostavlja večnu prazninu, kada se potrudimo, može biti makar delimično nadjačana radošću. Božija blagodat jeste radost srca. Ko je poseduje, treba da je deli jer se radost širi sama od sebe i pronalazi put do drugih srca. Radost bi trebalo da bude naša večna težnja. Zato se često setim reči Duška Radovića: "Ko ume da se raduje, ima čemu da se raduje. Radost je privilegija onih koji skromno misle o sebi, a lepo o životu." Razmislite o tome. Ponekad je potrebno mnogo snage da bismo dostigli radost. Ako nam izmiče, potražimo nekoga ko je širi i sigurno će bar delić preći i na nas. A često je upravo taj mali delić dovoljan.Na kraju, nije teško shvatiti koliko lepote nas čeka kad joj dopustimo da ušeta. Jer radost je uvek tu, bliže nego što mislimo.
"Zato ne budite žalosni, jer je radost Gospodnja vaša sila." (Knjiga Nemijina 8:10)
Ali, šta je sa radošću?
Da li se i ona nasleđuje?
Da li biramo da li ćemo hodati kroz život zabrinutog lica ili će nas krasiti lepota osmeha?
Sa godinama često gubimo onu iskrenu, dečiju radost u srcu. Ponekad je sačuvaju samo retki. Životne okolnosti, teški trenuci i velike tuge mogu da bace senku čak i na one kojima je radost prirodni dar.
Sveti Porfirije Kavsokalivit kaže: "Imajte u sebi radost Hristovu. To je radost koja traje večno, koja u sebi sadrži večitu radost. To je radost Gospoda našega. Ona pruža sigurno spokojstvo, spokojno zadovoljstvo i svesladosno blaženstvo. To je sveradosna radost koja prevazilazi svaku radost. Hristos želi da se radujemo.”
Da bi radost bila istinska, ona mora da vlada u srcu. Kao takva, ona kida okove teškog života. Svaki korak sa njom je lakši. Brige postaju podnošljivije, jer život bez briga ne postoji. A tuga, čak i ona najveća koja ostavlja večnu prazninu, kada se potrudimo, može biti makar delimično nadjačana radošću. Božija blagodat jeste radost srca. Ko je poseduje, treba da je deli jer se radost širi sama od sebe i pronalazi put do drugih srca. Radost bi trebalo da bude naša večna težnja. Zato se često setim reči Duška Radovića: "Ko ume da se raduje, ima čemu da se raduje. Radost je privilegija onih koji skromno misle o sebi, a lepo o životu." Razmislite o tome. Ponekad je potrebno mnogo snage da bismo dostigli radost. Ako nam izmiče, potražimo nekoga ko je širi i sigurno će bar delić preći i na nas. A često je upravo taj mali delić dovoljan.Na kraju, nije teško shvatiti koliko lepote nas čeka kad joj dopustimo da ušeta. Jer radost je uvek tu, bliže nego što mislimo.
"Zato ne budite žalosni, jer je radost Gospodnja vaša sila." (Knjiga Nemijina 8:10)
Ivana Kostadinović
Decembar, 2025.