Sačuvati obraz – put smernosti

Inspirisana jednim dešavanjem koji sam posetila prethodnih dana, rodila mi se misao o ovoj temi. Da li utiču na nas aktuelni događaji koji nam se dešavaju na svakodnevnom nivou? Ako je odgovor potvrdan, koliki je njihov uticaj? Da li smo svesni da sve informacije koje stižu do nas, naše misli pokrenu nekom drugačijom bujicom razmišljanja. Neko meni drag skoro mi je napisao zašto baš obraz crveni? Jeste li nekad razmišljali o tome koliko je obraz važan? Sačuvati obraz od sramote? Da li je to uopšte nekome važno? Jesmo li se izgubili u magli i da li nam se um pomračio da smo na neokaljan obraz i poštenje zaboravili? Da li smo spremni da se unizimo i dogovorimo na kompromis ne bi li svoje poštenje sačuvali. Možda nismo ni svesni da prethodnik čistog obraza i temelj njegove odbrane opet i opet je jedna od hrišćanskih vrlina na koju smo možda zaboravili ili je se retko sećamo.

Zamislimo ovako kako je napisano. Pred nama su stepenice, ne preterano velike i visoke. Ne toliko da ih možemo preskočiti, ali ih laganim hodom, bez žurbe, možemo korak po korak prelaziti penjući se ka vrhu. Taj vrh sija kao u podne kad je sunce najsjajnije, kao svetlost svetu. Sija kao Vaskrsenje. Neka taj svaki stepenik bude korak više kao uzdizanje u vrlinama koje su nam od Gospoda date.

SMERNOST - jedna reč, a više značenja. Dugo, ali baš dugo ne čuh da se ta reč upotrebljava, a još manje u praksi primenjuje. Nasuprot njoj - gordost. A možete i sami posvedočiti koliko je ona u današnjem svetu rasprostranjena. Čini mi se, greh najviše izražen kod mnogih. No, nismo ovde da bismo o tome pisali i čitali. Svakako, ako je prepoznamo kod sebe trebalo bi je odstraniti, jer smo ipak tu da negujemo vrline, one prave. Da kad dođe vreme da merimo na vagi vrline i grehove, da dobro pobedi. Poniznost, prostodušnost - sve su to sinonimni smernosti. Retko ko danas želi da bude ponizan, pošto bi svi da budu važni i da brane i zastupaju svoje JA. Za početak, naše ja da otkinemo od sebe. Da nastojimo da u svakom momentu budemo spremni za poslušanje za našeg bližnjeg i za Gospoda. U toj smernosti rađa se samopoznaja dobrih dela koja nas čuva, a čuva nas od toga da se ne obrukamo, da se ne postidimo, da se na našem neokaljanom obrazu samo vidi crvenilo od stida kada nas hvale. I onda, ako se to crvenilo pojavi, tada smo na dobrom putu, jer stid od hvaljenja spašava nas gordosti. Sve je povezano, zar ne. Samo treba naći vezu i napraviti most. Taj most je zapravo vera. Vera koja će nam biti sprega sa večnošću. Budite smerni i čuvajte svoj obraz, zarad Gospoda, vas, a i zarad onih koji iza nas ostaju. Jer...

"Koji sebe uzvisuje poniziće se, a koji sebe unizuje uzvisiće se"; (Lk 14:11).