«novosti i blog blagovesti tv»
U svetlosti praznika Detinjci
Ponekad je dovoljno da u nama ostane samo jedno zrno — malo, gotovo neprimetno, ali živo. Iz njega može da nikne sve ono dobro što smo putem odraslog života skoro zaboravili.
Ivana Kostadinović
Decembar, 2025.
Hajde da rastemo“ - pesmicu Ljubivoja Ršumovića naučili smo još u osnovnoj školi.
Još kao devojčice, obučene u mamine haljine, nespretne u visokim štiklama, pred ogledalom sa karminom u ruci, gledajući svoj mali odraz, stalno smo razmišljale kada će doći vreme da i mi budemo odrasle i velike.
Dečaci, pak, sanjaju o snazi. Ugledaju se na svoje očeve i stariju braću.
Dani prolaze, a mi jedva čekamo da dođu oni trenuci kada ćemo i mi obući cipele velikih ljudi.
Eh, da smo samo znali…
Šta ćemo sve usput izgubiti.
Kad bismo imali onu starinsku vagu da izmerimo koliko dobijamo, a koliko gubimo, ne znam da li bismo tada smeli da izaberemo ono što pokazuje veću težinu na tasu.
Ako u srcu sačuvamo ne sebe, ono „JA“ koje sada piše ove redove ili vaše „JA“ koje ovo čita, nego onu malu devojčicu ili dečaka koji su bili puni najplemenitijih osećanja koja živo biće može da ima.
Ljubav, poverenje, bezuslovno verovanje roditeljima i drugarima. Osećaj da je sve lepo i da je sve što dolazi samo dobro. Ta neiscrpna energija malenog bića, koje loše misli i dela zaobilaze.
Od težine koju meri vaga života, gde na jednu stranu prevagne dobro, a na drugu loše, ako ostane i samo jedno zrno, malo kao pšenica, kao klica deteta u nama, već smo na dobrom putu da tu dobru klicu negujemo, umnožavamo i delimo.
Gospod je rekao: „Budite kao deca, jer je njihovo carstvo nebesko.“ (MT 19:14)
Naš Sveti Justin Ćelijski nam takođe poručuje:
"Dete? - Gle, parče neba na zemlji, parče nebeske istine, parče nebeske pravde, parče nebeske bezazlenosti."
Ako malo zastanemo nad ovim rečima i zamislimo se, možemo mnogo toga da zaključimo.
Zato smo porasli, odrasli i sazreli. Okusili iz reke života pitku vodu koja okrepljuje dušu, ali i onu bljutavu koja ostavlja gorčinu.
Dobrota, poslušnost, nezlobivost i smirenje su sve one osobine koje jedno dete poseduje.
Neka bar malo ostanu u nama i već smo na dobrom putu u životu.
Danas, na praznik Detinjce, neka se deca odreše onim najlepšim što mogu da pruže.
Čvrstim zagrljajem i osmehom koji osvetljava dušu i srce, neka nas podsete da je za radost potrebno tako malo samo ako se ugledamo na njih.
SREĆAN PRAZNIK!
Još kao devojčice, obučene u mamine haljine, nespretne u visokim štiklama, pred ogledalom sa karminom u ruci, gledajući svoj mali odraz, stalno smo razmišljale kada će doći vreme da i mi budemo odrasle i velike.
Dečaci, pak, sanjaju o snazi. Ugledaju se na svoje očeve i stariju braću.
Dani prolaze, a mi jedva čekamo da dođu oni trenuci kada ćemo i mi obući cipele velikih ljudi.
Eh, da smo samo znali…
Šta ćemo sve usput izgubiti.
Kad bismo imali onu starinsku vagu da izmerimo koliko dobijamo, a koliko gubimo, ne znam da li bismo tada smeli da izaberemo ono što pokazuje veću težinu na tasu.
Ako u srcu sačuvamo ne sebe, ono „JA“ koje sada piše ove redove ili vaše „JA“ koje ovo čita, nego onu malu devojčicu ili dečaka koji su bili puni najplemenitijih osećanja koja živo biće može da ima.
Ljubav, poverenje, bezuslovno verovanje roditeljima i drugarima. Osećaj da je sve lepo i da je sve što dolazi samo dobro. Ta neiscrpna energija malenog bića, koje loše misli i dela zaobilaze.
Od težine koju meri vaga života, gde na jednu stranu prevagne dobro, a na drugu loše, ako ostane i samo jedno zrno, malo kao pšenica, kao klica deteta u nama, već smo na dobrom putu da tu dobru klicu negujemo, umnožavamo i delimo.
Gospod je rekao: „Budite kao deca, jer je njihovo carstvo nebesko.“ (MT 19:14)
Naš Sveti Justin Ćelijski nam takođe poručuje:
"Dete? - Gle, parče neba na zemlji, parče nebeske istine, parče nebeske pravde, parče nebeske bezazlenosti."
Ako malo zastanemo nad ovim rečima i zamislimo se, možemo mnogo toga da zaključimo.
Zato smo porasli, odrasli i sazreli. Okusili iz reke života pitku vodu koja okrepljuje dušu, ali i onu bljutavu koja ostavlja gorčinu.
Dobrota, poslušnost, nezlobivost i smirenje su sve one osobine koje jedno dete poseduje.
Neka bar malo ostanu u nama i već smo na dobrom putu u životu.
Danas, na praznik Detinjce, neka se deca odreše onim najlepšim što mogu da pruže.
Čvrstim zagrljajem i osmehom koji osvetljava dušu i srce, neka nas podsete da je za radost potrebno tako malo samo ako se ugledamo na njih.
SREĆAN PRAZNIK!
Ivana Kostadinović
Decembar, 2025.