«novosti i blog blagovesti tv»
Život kao teglica ajvara
Jesen ima svoj poseban miris — miris pečenih paprika, dima i topline doma. Taj miris nas vraća detinjstvu, okupljanjima u dvorištu i starinskim ritualima pripreme ajvara. Iako izgleda kao jednostavno jelo, ajvar je mnogo više od toga, on je simbol truda, ljubavi i zajedništva koje se prenosi s generacije na generaciju.
Ivana Kostadinović
Oktobar, 2025.
Šta je ajvar?
Tradicionalno jelo, mala teglica ispunjena bojama i mirisima, koje većina Balkanaca voli…
Ali možda je u pitanju i nešto više od toga. Sve zavisi od onog koji posmatra.
Verujem da je san svake paprike da postane ajvar. Jedra, lepa, prava, zdrava, da bi njen put završio na vrhu, u teglici koja će nositi njen blistavi miris i slatkoću jeseni. Ostale, one koje nisu te sreće, možda završe u nekom satarašu ili u tišini burenceta.
Kad jesen zamiriše i sokacima se širi miris pečenih paprika, znamo da je vreme…
Vreme da se smederevci pripreme, zasuču rukavi i da se, uz malo truda i mnogo ljubavi, stigne do savršenstva.
Svake godine trud se uvećava, dok ne stignemo do recepta po svojoj meri. A kada ga konačno pronađemo – radost je beskrajna. Teglice se pune, dele i užitak se množi.
Eeee… tako je i sa životom.
Da bi naš život bio „laganiji“, potrebno je da na početku budemo mladi, zdravi, dobri, vaspitani – da bismo i mi pronašli put do svoje teglice, onako kako papričica putuje do savršenog ajvara.
Moramo se potruditi u svemu što stvaramo, unositi ljubav u svaki pokret, jer na to nas Gospod poziva.
Kada konačno posvetimo vreme sebi i drugima, kada širimo dobrotu, život – iako nesavršen – postaje prelep.
I onda tu lepotu, dobrotu i ljubav delimo sa svima, jer, kao što Gospod kaže:
„Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se.“ (Luka 11:9).
Tradicionalno jelo, mala teglica ispunjena bojama i mirisima, koje većina Balkanaca voli…
Ali možda je u pitanju i nešto više od toga. Sve zavisi od onog koji posmatra.
Verujem da je san svake paprike da postane ajvar. Jedra, lepa, prava, zdrava, da bi njen put završio na vrhu, u teglici koja će nositi njen blistavi miris i slatkoću jeseni. Ostale, one koje nisu te sreće, možda završe u nekom satarašu ili u tišini burenceta.
Kad jesen zamiriše i sokacima se širi miris pečenih paprika, znamo da je vreme…
Vreme da se smederevci pripreme, zasuču rukavi i da se, uz malo truda i mnogo ljubavi, stigne do savršenstva.
Svake godine trud se uvećava, dok ne stignemo do recepta po svojoj meri. A kada ga konačno pronađemo – radost je beskrajna. Teglice se pune, dele i užitak se množi.
Eeee… tako je i sa životom.
Da bi naš život bio „laganiji“, potrebno je da na početku budemo mladi, zdravi, dobri, vaspitani – da bismo i mi pronašli put do svoje teglice, onako kako papričica putuje do savršenog ajvara.
Moramo se potruditi u svemu što stvaramo, unositi ljubav u svaki pokret, jer na to nas Gospod poziva.
Kada konačno posvetimo vreme sebi i drugima, kada širimo dobrotu, život – iako nesavršen – postaje prelep.
I onda tu lepotu, dobrotu i ljubav delimo sa svima, jer, kao što Gospod kaže:
„Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se.“ (Luka 11:9).
Ivana Kostadinović
Oktobar, 2025.