«blagovesti TV BLOG»
Najava za video montažu putopisa o Gruziji
Moja poseta Gruziji desila se 2016. godine. U organizciji hrama Arhangela Gavrila u Beogradu i sa oko 50 ostalih hodočasnika krenuli smo na put.
Oktobar, 2022.
Prethodni putopis koji sam napisao o poseti svetim mestima na Kipru pokazalo je veliko interesovanje kod čitalaca. Putopis sam podelio u nekoliko celina u kojima sma opisao boravak na Kirou. Razmišljanja na koja su me potakla sveta mesta sve je to zapisano u putovanju jedne duše i razmišljanju o važnim susretima sa duhovnošću. Na temu putopisa režirao sam 25 minutni film i postavio sam ga na YouTube. Samim tim kroz pet dana bilo je 500 pregleda ove priče o duhovnosti Kipra. Sve me to navodi na sledeći korak da napišem nova iskustva o duhovnosti. Želim da napišem iskustva o Gruziji. Film «Gruzija - zemlja Hitona Gospodnjeg» kojeg upravo krećem želim da dopre do puno ljudi koji imaju bar malo potrebu za duhovnošću i koji su bar malo povezani sa duhovnošću. Moja lična potraga za duhovnom spoznajom povela me na se približim nauci, tako da sam dospeo do doktorskih studija.
pisao sam svoja iskustva boravka na Svetoj Gori, kao i iskustva boravka u carskoj i svetoj Rusiji, saznao sam o duhovnim vrednostima Kipra i Krfa. Sada želim sa svoje iskustvo boravka u Gruziji prenesem u putopis i video reportažu.
Dogovorio sam sa dobrim drugom i bratom u Hristu, Milošem Milosevicem da ce mi on dati svoj video materijal koji je snimljen u odlicnoj 4K video kvaliteti. Milos je nedavno bio u gruziji sa grupom hodočasnika koju je organizovao o. Aleksej (Bogicevic) iguman manastira svetog apostola i jevandjeliste Luke u Bošnjanu. Zajedno su putovali u organizaciji poglonicke agencije srpske pravoslavne crkve “Dobročinstvo”. Milos je boravio više dana u Gruziji i napravio je mnogo kvalitetnog video materijala. Taj materijal ću iskoristiti kako bi putopis Gruzijom bio potpun.
pisao sam svoja iskustva boravka na Svetoj Gori, kao i iskustva boravka u carskoj i svetoj Rusiji, saznao sam o duhovnim vrednostima Kipra i Krfa. Sada želim sa svoje iskustvo boravka u Gruziji prenesem u putopis i video reportažu.
Dogovorio sam sa dobrim drugom i bratom u Hristu, Milošem Milosevicem da ce mi on dati svoj video materijal koji je snimljen u odlicnoj 4K video kvaliteti. Milos je nedavno bio u gruziji sa grupom hodočasnika koju je organizovao o. Aleksej (Bogicevic) iguman manastira svetog apostola i jevandjeliste Luke u Bošnjanu. Zajedno su putovali u organizaciji poglonicke agencije srpske pravoslavne crkve “Dobročinstvo”. Milos je boravio više dana u Gruziji i napravio je mnogo kvalitetnog video materijala. Taj materijal ću iskoristiti kako bi putopis Gruzijom bio potpun.
Želja mi je da svoje lično iskustvo podelim sa čitaocima. Putopis je sjajan način da se zivonosni utisci prenesu u istoriju i sačuvaju od zaborava. Mnoga svoja isusktca do sad sam podelio sa vama. Upoznavajuci iskustvo večnosti koje su nam ostavljeni kao dar živonosne svetlosti u ovoj nizini u kojoj živimo.
Film treba da opiše moje upoznavanje Gruzije na dan Svete Glikerije, 26.05.2016. godine. Pre putovanja procitali smo akatist Svetoj Nini Gruzijskoj. Opisani su i iskusenja koja su nas pratila tokom prelaska granica. Ali i sve lepote koje amo na tom putu doživeli poput razgleda vanja Carigrada sa posetom Fanar - Vaseljensku Patrijaršiju i njen Saborni hram Svetog Đorđa. Naše putovanje prema Gruziji obogatili smo i posetom najvećem pravoslavnih hramu na svetu Aja Sofiju u kojoj smo videli Krstove na zidovima i freske. Posetili smo i Crkvu Svete Irine iz 535. godine, koja je napravljena pre Aja Sofije. U Carigradu smo posetili Manastir Pantokrator, kojeg je podigao car Jovan Komnin II sa suprugom caricom Irinom počekotm 12. veka u kom je bio zatočen 1314 - 1320 godine oslepljen i prognan Sveti Stefan Dečanski sa sinovima Dušanom i Dušicom.
Treceg dana putovanja iz Beograda prema Gruziji, s obzirom na putovanje autobusom ali i na cinjenicu a nas je vodic putovanja otac Jovan, hteo provesti po važnim destinacijama, mi smo 29.05. Stigli u Trabzon da se upoznamo sa manastirom Sumela. Ovaj grad koji se nalazi na Crnom moru tek je na pola puta od Carigrada do Gruzije. Trabzon ili Trapezunt bio je jedan od pretedenta naslednika grada Vizantijske Patrijaršije i njegovog carstva. Trapezuntski Patrijarh je dugo godine imao dobre odnose sa osvajačima tako da je njihova patrijaršija ostala aktivna do 1461. godne. Upravo je mala Aja Sofija znamenitost koju smo hteli videti, koja je sagrađena za vreme Cara Manojla I, sredinom 13. veka.
U Gruziji amo dosli tek 30.05, četvrtog dana našeg putovanja. Iz trapezunta smo svecano u 6 sati ujutro krenuli za zemlju Svetog Đordža, i Svete ravnoapostolne Nine. Stigli smo nakon 2,5 sata vožnje u pogranični grad Batumi.
Kao darove Gruzijcima, iz Srbije smo poneli 40 ikona i ovde smo dali prvu ikonu Belog Angela iz Mileševe, a onda smo nastavili u Hopski manastir. Na samom ulasku u crkvu ovog manastira dočekala nas je zmija. Susret sa zmijom nas je malo poljulao ali nije nas sprečio da upoznamo zemlju Hitona Gospodnjeg i ravnoapostolni svete Nine.
Sledećeg dana, 31.05. polazimo iz Batumia u Kutaisi. To je grad koji ima sedište parlamenta i ustavnog suda, i on je treći po veličini grad u Gruziji. Na putu za Kutaisi smo stali u malom planinskom mestu Cajgeri gde se naleze mošti svetog Maksima Ispovednika.
Uskoro smo dosli u manastir Mocameta u kojem se nalaze mošti braća kneževa Davida i Konstantina.
Nakon dva sata vožnje uz pauzu stigli smo u Kapadokijsku pustinju koja se zove Varzija što u prevodu znači „Tu sam ujko“. To je isgovorila carica Tamara kada je bila mala, svom ujku kralju Đorđu. Varzija je grad u pečinskim stenama.
Zatim smo otišli u Samtavrijski manastir da se poklonimo starcu Gavrilu Gruzijskom. Na ulasku u SAMTAVRIJSKI manastir sa desne strane se nalazi mala crkvica Svetoj Nini, u kojoj se ona podvizavala 14 godina i pored je kupina pred kojom se Sveta Nina molila. Starac Gavrilo je ovde voleo da se moli. Pored crkve se nalazi grob njegove majke.
Tog dana, posetili smo Sionsku crkvu iz 6. veka koja je služila kao saborna crkva u Tbilisiju sve do gradnje hrama Sameba.
Uspeli smo da sa poznatim piscem, čija mnogobrojna dela su prevedena na srpski jezik, sa ocem Karelinom dogovorimo da se sutradan dodjemo na Svetu Liturgiju, u hram Svetog Aleksandra Nevskog i to na praznik Svetog Konstantina i Jelene. Te večeri išli smo da celivamo originalni krst Svete Nine sa Njenom kosom a takođe i glavu Svetog Apostola Tome koja je preneta iz Indije.
Ispred Drzavnog muzeja umetnosti Gruzije pored kojeg smo prosli, naišli smo na tihi protest koji je organizovan sa ciljem vraćanja originalne ikone “Nerukotovreni lik Gosodnji sa ubrusa”. Tihi protest traje već godina po blagoslovu starca Gavrila koji je rekao da će Gruzija stradati dok se ikona ne vrati iz muzeja u crkvu. Isred nje gori 16 kandila i tu se nalazi kamilavka starca Gavrila.
Film treba da opiše moje upoznavanje Gruzije na dan Svete Glikerije, 26.05.2016. godine. Pre putovanja procitali smo akatist Svetoj Nini Gruzijskoj. Opisani su i iskusenja koja su nas pratila tokom prelaska granica. Ali i sve lepote koje amo na tom putu doživeli poput razgleda vanja Carigrada sa posetom Fanar - Vaseljensku Patrijaršiju i njen Saborni hram Svetog Đorđa. Naše putovanje prema Gruziji obogatili smo i posetom najvećem pravoslavnih hramu na svetu Aja Sofiju u kojoj smo videli Krstove na zidovima i freske. Posetili smo i Crkvu Svete Irine iz 535. godine, koja je napravljena pre Aja Sofije. U Carigradu smo posetili Manastir Pantokrator, kojeg je podigao car Jovan Komnin II sa suprugom caricom Irinom počekotm 12. veka u kom je bio zatočen 1314 - 1320 godine oslepljen i prognan Sveti Stefan Dečanski sa sinovima Dušanom i Dušicom.
Treceg dana putovanja iz Beograda prema Gruziji, s obzirom na putovanje autobusom ali i na cinjenicu a nas je vodic putovanja otac Jovan, hteo provesti po važnim destinacijama, mi smo 29.05. Stigli u Trabzon da se upoznamo sa manastirom Sumela. Ovaj grad koji se nalazi na Crnom moru tek je na pola puta od Carigrada do Gruzije. Trabzon ili Trapezunt bio je jedan od pretedenta naslednika grada Vizantijske Patrijaršije i njegovog carstva. Trapezuntski Patrijarh je dugo godine imao dobre odnose sa osvajačima tako da je njihova patrijaršija ostala aktivna do 1461. godne. Upravo je mala Aja Sofija znamenitost koju smo hteli videti, koja je sagrađena za vreme Cara Manojla I, sredinom 13. veka.
U Gruziji amo dosli tek 30.05, četvrtog dana našeg putovanja. Iz trapezunta smo svecano u 6 sati ujutro krenuli za zemlju Svetog Đordža, i Svete ravnoapostolne Nine. Stigli smo nakon 2,5 sata vožnje u pogranični grad Batumi.
Kao darove Gruzijcima, iz Srbije smo poneli 40 ikona i ovde smo dali prvu ikonu Belog Angela iz Mileševe, a onda smo nastavili u Hopski manastir. Na samom ulasku u crkvu ovog manastira dočekala nas je zmija. Susret sa zmijom nas je malo poljulao ali nije nas sprečio da upoznamo zemlju Hitona Gospodnjeg i ravnoapostolni svete Nine.
Sledećeg dana, 31.05. polazimo iz Batumia u Kutaisi. To je grad koji ima sedište parlamenta i ustavnog suda, i on je treći po veličini grad u Gruziji. Na putu za Kutaisi smo stali u malom planinskom mestu Cajgeri gde se naleze mošti svetog Maksima Ispovednika.
Uskoro smo dosli u manastir Mocameta u kojem se nalaze mošti braća kneževa Davida i Konstantina.
Nakon dva sata vožnje uz pauzu stigli smo u Kapadokijsku pustinju koja se zove Varzija što u prevodu znači „Tu sam ujko“. To je isgovorila carica Tamara kada je bila mala, svom ujku kralju Đorđu. Varzija je grad u pečinskim stenama.
Zatim smo otišli u Samtavrijski manastir da se poklonimo starcu Gavrilu Gruzijskom. Na ulasku u SAMTAVRIJSKI manastir sa desne strane se nalazi mala crkvica Svetoj Nini, u kojoj se ona podvizavala 14 godina i pored je kupina pred kojom se Sveta Nina molila. Starac Gavrilo je ovde voleo da se moli. Pored crkve se nalazi grob njegove majke.
Tog dana, posetili smo Sionsku crkvu iz 6. veka koja je služila kao saborna crkva u Tbilisiju sve do gradnje hrama Sameba.
Uspeli smo da sa poznatim piscem, čija mnogobrojna dela su prevedena na srpski jezik, sa ocem Karelinom dogovorimo da se sutradan dodjemo na Svetu Liturgiju, u hram Svetog Aleksandra Nevskog i to na praznik Svetog Konstantina i Jelene. Te večeri išli smo da celivamo originalni krst Svete Nine sa Njenom kosom a takođe i glavu Svetog Apostola Tome koja je preneta iz Indije.
Ispred Drzavnog muzeja umetnosti Gruzije pored kojeg smo prosli, naišli smo na tihi protest koji je organizovan sa ciljem vraćanja originalne ikone “Nerukotovreni lik Gosodnji sa ubrusa”. Tihi protest traje već godina po blagoslovu starca Gavrila koji je rekao da će Gruzija stradati dok se ikona ne vrati iz muzeja u crkvu. Isred nje gori 16 kandila i tu se nalazi kamilavka starca Gavrila.
Nakon odmora, osmog dana našeg putovanja, 02.06. posetili smo Manastir Bodb u kojem smo se poklonili čudotovrnim moštima Svete ravnoapostolne Nine. Zatim smo u David Garedžijsku pustinji se poklonili grobu Svetog Davida i njegovog učenika Svetog Lukijana Garedžijskog. Ovaj manastirski kompleks nalazi se na oko 70 km od Tbilisija.
Iz ovog ugodnog, ali vrlo vrelog, gotovo pustinjskog ambijenta krenuli smo u popodnevnim satima nazad u Tbilisi. Osvežili smo se u svojim sobama i odmah smo krenuli u večernji obilazak grada. Ponovo smo posetili glavni hram, vozili se žičarom od centra grada do vrha grebena na kojem se nalazi stara tvrđava Narikala u okviru koje se nalaze i crkva posvećena Svetom Nikoli, botanička bašta i statua Majke Gruziije.
Sledećeg dana, 03.06. prisustvovali smo Liturgiji u hramu Svetog Aleksandra Nevskog. Na dan Svetog Cara Konstantina i Carice Jelene. Mnogi od pričestili smo se Svetim Hristovim Tajnama. Pre početka Liturgije, svi smo uzeli blagoslov od starca Rafaila Karelina. Obišli smo i grob starca Vitalija, za kojeg mnogi gruzijanci kažu da je svetitelj. Nakon Liturgije, u gradu Tbilisiju smo posetili novi hram Svete Trojice - Sameba. U tom hramu smo osetili blagodat Božiju, kroz blagouhanije nekoliko ikona. Videli smo i ikonu Svete Trojice koju je sam Patrijarh Ilija II naslikao.
Od hrama smo se pešice spustili do mosta mučenika iznad kojeg smo videli crkvu mučenika Šušanka (Suzana). U popodnevnim satima smo krenuli u stari grad, bivšu prestolnica stare Gruzije pod nazivom Mcheta, a koja je najposećenije sveto mesto u Gruziji, jer se tamo u manastiru Svetichoveli nalazi najvažnija svetinja Pravoslavne Gruzije, i to: Riza Gospodnja, plašt Svetog Ilije, stopalo Svetog Andrije Pvoznvanog, kao i Živi Stub vere koji predstavlja Slavu Svete Katoličanske Gruzijske Crkve. Ranije se tu nalazio i krst u kojem je bio klin sa kojim je bio proboden Hristos, koji se sada nalazi u Tbilisiju.
Istorija svetog Hitona Gospodnjeg počinje u vreme Svete Sidonije. Naime, njen brat je kao trgovac, jevrejin iz Gruzije koji se u vreme raspeća Hristovog zatekao u Jerusalimu odkupio Hristov hiton od rimskog vojnika koji je kockom isti dobio. Poneo ga je sa sobom u Gruziju i predao ga svojoj sestri Sidoniji.
Nakon posete Mcheti, krenuli smo za grad Gori, kao najseverniju tačku putovanja po Gruziji. Isprva smo mislili da taj grad nije po ničemu interesantan osim po činjenici da je u njemu rođen Staljin, ali smo se već po dolasku tamo u to razuverili. Naime, tamo su nas dočekali novi prijatelji na čelu sa ocem Grigorijem i naš stari prijatelj Đorđe Dvali. Poveli su nas u jednu crkvu i u dva manastira. Jedan je Atenski Sion koji je muški manatir iz 6. veka kojeg trenutno rekonstruišu. U crkvi koja je iz 6. veka, domaćinima smo otpevali Vaskrši tropar na Srpskom, a onda oni nama na Gruzijskom.
Onda smo otišli da posetimo i obližnji ženski manastir Ateni. Otac Grigorije je održao moleban na grčkom i tada smo krenuli u Gori i stigli na konačno odredište tog dana. U zgradi gde je bila gimnazija Gorsko Duhovo Učilište iz Staljinovog doba. Tamo nas je čekala agape i čuveno gruzijsko vino, a tom prilikom smo i otkrlili da nas nisu uzalud upozoravali na kulturu zdravičenja u Gruziji. Deca iz sirotišta su nam priredili bogati kulturno umetnički program. Ali smo više od hrane i vina bili iznenađeni količinom radosti i ljubavi kojom su nas dočekali, pa smo se sa suzama na kraju rastali sa njima.
****
Ovaj dnevnik putovanja je kratki uvod u putopis koji ce vit objavljen na sajtu. Ideja je da putopisni tekst se prezentuje kao naracija uz video priloge koji bi u konacni i predstavljao film. Radnja filma je dokumentarna i predstavljat ce svojevrsni doživljaj ličnog karaktera. Gruzija ima mnoge interesantne pejzaže o kojima se može pisati ali ovo ce biti pre svega doticaj Hitona Gospodnjeg koji se nalazi u Gruziji.
***
ovaj filmi biti će koprodukcija sa Milošem Milosevicem. Naime Miloša koji se nedavno vratio iz Gruzije u kojoj je boravio vise dana.
Miloš nas sa svojim video prilozima upoznaje sa prirodnim oazama Srbije i Balkana. Ali nedavno je otišao u posetu Gruziji u kojojMiloš Milošević je putopisac koji se dugo bavi video putopisima i od nedavno je na tu temu sa Blagovesti TV ostvario saradnju. O našoj saradnji Miloš je rekao:
"Dragi Nenade! Uvek je lepo čuti lepe reči, zar ne?! Ali usmene fraze će potonuti u zaborav, i ostat će pismena zahvalnost. Stoga, želim da napišem da mi je zadovoljstvo sarađivati sa "Blagovesti TV", posebno, ako Bog da, radujem se svakoj budućoj saradnji. Takođe, raduje me to što će mnogi gledati i uživati u mojim filmovima u kojima prikazujem prirodne lepote Srbije i Balkana, i što će mnogi dobiti želju da posete mesta kje snimam i da tom prilikom naprave fotografije za uspomenu. U prirodi, sve što je vidljivo govori nevidljivo, dakle, priroda je skriveno Jevanđelje. Sve u svemu, pozdravljam Nenadovu ideju da na Blagovesti TV emituje moje putopisne emisije i ja sam mu zahvalan na tome. Postoji samo jedan put - a to je napred".
Nadamo se da će ova koprodukcija i saradnja sa Milošem soneti nove rezultate kako za Blagovesti televiziju tako i za sve gledaoce koji priželjkuju nove putopise s aposete svetim mjestima kao mjestima izvora pravoslavne duhovnosti.
Iz ovog ugodnog, ali vrlo vrelog, gotovo pustinjskog ambijenta krenuli smo u popodnevnim satima nazad u Tbilisi. Osvežili smo se u svojim sobama i odmah smo krenuli u večernji obilazak grada. Ponovo smo posetili glavni hram, vozili se žičarom od centra grada do vrha grebena na kojem se nalazi stara tvrđava Narikala u okviru koje se nalaze i crkva posvećena Svetom Nikoli, botanička bašta i statua Majke Gruziije.
Sledećeg dana, 03.06. prisustvovali smo Liturgiji u hramu Svetog Aleksandra Nevskog. Na dan Svetog Cara Konstantina i Carice Jelene. Mnogi od pričestili smo se Svetim Hristovim Tajnama. Pre početka Liturgije, svi smo uzeli blagoslov od starca Rafaila Karelina. Obišli smo i grob starca Vitalija, za kojeg mnogi gruzijanci kažu da je svetitelj. Nakon Liturgije, u gradu Tbilisiju smo posetili novi hram Svete Trojice - Sameba. U tom hramu smo osetili blagodat Božiju, kroz blagouhanije nekoliko ikona. Videli smo i ikonu Svete Trojice koju je sam Patrijarh Ilija II naslikao.
Od hrama smo se pešice spustili do mosta mučenika iznad kojeg smo videli crkvu mučenika Šušanka (Suzana). U popodnevnim satima smo krenuli u stari grad, bivšu prestolnica stare Gruzije pod nazivom Mcheta, a koja je najposećenije sveto mesto u Gruziji, jer se tamo u manastiru Svetichoveli nalazi najvažnija svetinja Pravoslavne Gruzije, i to: Riza Gospodnja, plašt Svetog Ilije, stopalo Svetog Andrije Pvoznvanog, kao i Živi Stub vere koji predstavlja Slavu Svete Katoličanske Gruzijske Crkve. Ranije se tu nalazio i krst u kojem je bio klin sa kojim je bio proboden Hristos, koji se sada nalazi u Tbilisiju.
Istorija svetog Hitona Gospodnjeg počinje u vreme Svete Sidonije. Naime, njen brat je kao trgovac, jevrejin iz Gruzije koji se u vreme raspeća Hristovog zatekao u Jerusalimu odkupio Hristov hiton od rimskog vojnika koji je kockom isti dobio. Poneo ga je sa sobom u Gruziju i predao ga svojoj sestri Sidoniji.
Nakon posete Mcheti, krenuli smo za grad Gori, kao najseverniju tačku putovanja po Gruziji. Isprva smo mislili da taj grad nije po ničemu interesantan osim po činjenici da je u njemu rođen Staljin, ali smo se već po dolasku tamo u to razuverili. Naime, tamo su nas dočekali novi prijatelji na čelu sa ocem Grigorijem i naš stari prijatelj Đorđe Dvali. Poveli su nas u jednu crkvu i u dva manastira. Jedan je Atenski Sion koji je muški manatir iz 6. veka kojeg trenutno rekonstruišu. U crkvi koja je iz 6. veka, domaćinima smo otpevali Vaskrši tropar na Srpskom, a onda oni nama na Gruzijskom.
Onda smo otišli da posetimo i obližnji ženski manastir Ateni. Otac Grigorije je održao moleban na grčkom i tada smo krenuli u Gori i stigli na konačno odredište tog dana. U zgradi gde je bila gimnazija Gorsko Duhovo Učilište iz Staljinovog doba. Tamo nas je čekala agape i čuveno gruzijsko vino, a tom prilikom smo i otkrlili da nas nisu uzalud upozoravali na kulturu zdravičenja u Gruziji. Deca iz sirotišta su nam priredili bogati kulturno umetnički program. Ali smo više od hrane i vina bili iznenađeni količinom radosti i ljubavi kojom su nas dočekali, pa smo se sa suzama na kraju rastali sa njima.
****
Ovaj dnevnik putovanja je kratki uvod u putopis koji ce vit objavljen na sajtu. Ideja je da putopisni tekst se prezentuje kao naracija uz video priloge koji bi u konacni i predstavljao film. Radnja filma je dokumentarna i predstavljat ce svojevrsni doživljaj ličnog karaktera. Gruzija ima mnoge interesantne pejzaže o kojima se može pisati ali ovo ce biti pre svega doticaj Hitona Gospodnjeg koji se nalazi u Gruziji.
***
ovaj filmi biti će koprodukcija sa Milošem Milosevicem. Naime Miloša koji se nedavno vratio iz Gruzije u kojoj je boravio vise dana.
Miloš nas sa svojim video prilozima upoznaje sa prirodnim oazama Srbije i Balkana. Ali nedavno je otišao u posetu Gruziji u kojojMiloš Milošević je putopisac koji se dugo bavi video putopisima i od nedavno je na tu temu sa Blagovesti TV ostvario saradnju. O našoj saradnji Miloš je rekao:
"Dragi Nenade! Uvek je lepo čuti lepe reči, zar ne?! Ali usmene fraze će potonuti u zaborav, i ostat će pismena zahvalnost. Stoga, želim da napišem da mi je zadovoljstvo sarađivati sa "Blagovesti TV", posebno, ako Bog da, radujem se svakoj budućoj saradnji. Takođe, raduje me to što će mnogi gledati i uživati u mojim filmovima u kojima prikazujem prirodne lepote Srbije i Balkana, i što će mnogi dobiti želju da posete mesta kje snimam i da tom prilikom naprave fotografije za uspomenu. U prirodi, sve što je vidljivo govori nevidljivo, dakle, priroda je skriveno Jevanđelje. Sve u svemu, pozdravljam Nenadovu ideju da na Blagovesti TV emituje moje putopisne emisije i ja sam mu zahvalan na tome. Postoji samo jedan put - a to je napred".
Nadamo se da će ova koprodukcija i saradnja sa Milošem soneti nove rezultate kako za Blagovesti televiziju tako i za sve gledaoce koji priželjkuju nove putopise s aposete svetim mjestima kao mjestima izvora pravoslavne duhovnosti.
Septembar, 2022.