Najava za novi putopisni film
«Gruzija - zemlja Hitona Gospodnjeg»

Moja poseta Gruziji je bila 2016 godine. TAda sam u organizciji hrama Arhangela Gavrila u Beogradu pod blagoslovom starešine hrama, oca Ilije i vođe grupe oca Jovana Babića, krenuli u novu avanturu posete svetim mestima. Tada sam sa njima krenuo u posetu Gruziji. Saznao sam da do tada, a verovatno ni posle nas nije bilo pokloničkh putovanja koji su se na tako dalek put, preko Turske uputili autobusom. PRetežno grupe u Gruziju putuju aviono.

Putopisne emisije autora Miloša Miloševića možete gledati na Blagovesti TV u putopisnom terminu. Miloš nas upoznaje sa prirodnim oazama Srbije i Balkana. On montira jako lepe putopise koje od sada i preko Blagovesti TV možete gledati. Miloš Milošević je putopisac koji se dugo bavi video putopisima i od nedavno je na tu temu sa Blagovesti TV ostvario saradnju. O našoj saradnji Miloš je rekao:

"Dragi Nenade! Uvek je lepo čuti lepe reči, zar ne?! Ali usmene fraze će potonuti u zaborav, i ostat će pismena zahvalnost. Stoga, želim da napišem da mi je zadovoljstvo sarađivati sa "Blagovesti TV", posebno, ako Bog da, radujem se svakoj budućoj saradnji. Takođe, raduje me to što će mnogi gledati i uživati u mojim filmovima u kojima prikazujem prirodne lepote Srbije i Balkana, i što će mnogi dobiti želju da posete mesta kje snimam i da tom prilikom naprave fotografije za uspomenu. U prirodi, sve što je vidljivo govori nevidljivo, dakle, priroda je skriveno Jevanđelje. Sve u svemu, pozdravljam Nenadovu ideju da na Blagovesti TV emituje moje putopisne emisije i ja sam mu zahvalan na tome. Postoji samo jedan put - a to je napred".

26. 05. Polazak za Gruziju iz Beograda. Na dan Svete Glikerije, polazak iz Beograda u 22 sata posle akatista Svetoj Nini Gruzijskoj. Jedna saputnica je zaboravila pasoš kući, nakon što se ona vratila po njega onda smo krenuli za putovanje.

27.05. Ulazak u Tursku. Na Tursku granicu smo došli nakon 12 sata vožnje. Na granici smo imali probleme oko administrativnih formalnosti. Pomogla nam je intervencija jednog saputnika kontaktirajući Ministarstvo vanjskih poslova Srbije u Turskoj.

28.05. Razgledavanje Carigrada. Subota, imali smo ceo da u Carigradu

Posetili smo Fanar - Vaseljensku Patrijaršiju i njen Saborni hram Svetog Đorđa.
Šetnja gradom: Videli smo Zlatni rog, prirodnu morsku luku u dužini od 9 kilometara.

Posle toga smo obišli Aja Sofiju u kojoj smo videli Krstove na zidovima i freske. Posetili smo i Crkvu Svete Irine iz 535. godine, napravljena je pre crkve Aja Sofije. Posle 1935. godine ona je zatvorena i restaurira se, a koristila se jedno vreme i kao džamija.

Posetili smo Manastir Pantokrator, kojeg je podigao car Jovan Komnin II sa suprugom caricom Irinom počekotm 12. veka u kom je bio zatočen 1314 - 1320 godine oslepljen i prognan Sveti Stefan Dečanski sa sinovima Dušanom i Dušicom.

29.05. Trabzon i manastir Sumela – Nakon tako ispunjenog dana krenuli smo u noćnu vožnju ka Trabzon ili Trapezunt, koji je bio jedan od pretedenta naslednika grada Bizantijske Patrijaršije i njegovog carstva. Trapezuntski Patrijarh je dugo godine imao dobre odnose sa osvajačima tako da je njihova patrijaršija ostala aktivna do 1461. godne, kada su izbrisani svi pravoslavni i premešteni u Carigrad.

Jedina znamenitost ovog grada koju smo hteli videti je mala Aja Sofija, koja je sagrađena za vreme Cara Manojla I, sredinom 13. veka.


30.05. Ulazak u Gruziju, Batumi – Ujutro u 6 sati sa velikom radošću krećemo za zemlju Svetog Đordža, i Svete ravnoapostolne Nine. Stigli smo nakon 2,5 sata vožnje i bez dugog zadržavanja na granici u pogranični grad Batumi.

Iz Srbije smo poneli 40 ikona i ovde smo dali prvu ikonu Belog Angela iz Mileševe, a onda smo nastavili u Hopski manastir. Prvo nas je na samom ulasku u crkvu samog manastira dočekala zmija

31.05. Kutaisi - Ujutro u 6 sati polazimo iz Batumia u Kutaisi. To je grad koji ima deo glavnih državenih aktivnosti. Tu je sedište parlamenta i ustavnog suda, i on je treći po veličini grad u Gruziji. Na putu za Kutaisi smo stali u malom planinskom mestu Cajgeri gde se naleze mošti svetog Maksima Ispovednika.

MOCAMETA – ili mučenici u prevodu. Nalaze se mošti braća kneževa Davida i Konstantina. Gde smo se provukli ispod njihovih moštiju. Nalazi se u prelepom kraju. U Mocameti smo sreli episkopa koji nas je pomazao.

Nakon 2 sata pauze i vožnje stigli smo u Kapadokiju u pustinju koja se zove Varzija što u prevodu znači „Tu sam ujko“ To je isgovorila carica Tamara kada je bila mala, svom ujku kralju Đorđu. Tu se nalazi čudotovrna ikona Varzijska. U toku je velika restauracija tih pečina.
Zatim smo otišli u Samtavrijski manastir da se poklonimo starcu Gavrilu Gruzijskom. Na ulasku u SAMTAVRIJSKI manastir sa desne strane se nalazi mala crkvica Svetoj Nini, gde se ona podvizavala 14 godina i kupina pred kojom se ona molila. Starac Gavrilo je ovde voleo da se moli. Pored crkve se nalazi grob njegove majke.

Onda je bila poseta Sionskoj crkvi iz 6. veka koja je služila kao saborna crkva u Tbilisiju sve do gradnje hrama Sameba.

Uspeli smo da sa ocem Karelinom dogovorimo da se nadjemo za koji dan na liturgiji u Hramu Svetog Aleksandra Nevskog i to na praznik Svetog Konstantina i Jelene. Nakon toga smo išli da celivamo originalni krst Svete Nine sa Njenom kosom a takođe i glavu Svetog Apostola Tome koji je prenet iz Indije.


Ispred tog muzeja se nalazi tihi protest vraćanja originalne ikone nerukotovreni lik sa ubrusa. To je prva kopija od originala. Tihi protest traje već godina po blagoslovu starca Gavrila koji je rekao da će Gruzija stradati dok se ikona ne vrati iz muzeja u crkvu. Isred nje gori 16 kandila i tu se nalazi kamilavka starca Gavrila. Posle je grupa obišla vinarije i srela čoveka koji je pio belo vino. Bila je tada mogućnost narudžbe vina i na srpskom jeziku.

02.06. Manastir Bodbe i David Garedžijska pustinja – Napuštajući hotelske sobe, ujutro smo krenuli prema manastiru Bodbe u kojem smo se poklonili čudotovrnim moštima Svete ravnoapostolne Nine. Kada smo stigli, tamo smo se poklonili grobu Svetog Davida i njegovog učenika Svetog Lukijana Garedžijskog. Ovaj manastirski kompleks nalazi se na oko 70 km od Tbilisija.

Iz ovog ugodnog, ali vrlo vrelog, gotovo pustinjskog ambijenta krenuli smo u popodnevnim satima i nakon 2,5 sata vožnje stigli smo nazad u Tbilisi. Osvežili smo se u svojim sobama i odmah smo krenuli u večernji obilazak grada. Ponovo smo posetili glavni hram, vozili se žičarom od centra grada do vrha grebena na kojem se nalazi stara tvrđava Narikala u okviru koje se nalaze i crkva posvećena Svetom Nikoli, botanička bašta i statua Majke Gruziije.

03.06. Liturgija u hramu Svetog Aleksandra Nevskog. Na dan Svetog Cara Konstantina i Carice Jelene, prisustovali smo Svetoj Liturgiji, na kojoj su se mnogi od nas pričestitli Svetim Hristovim Tajnama. Pre početka Liturgije, svi smo uzeli blagoslov od starca Rafaila Karelina. Obišli smo i grob starca Vitalija, za kojeg mnogi gruzijanci kažu da je svetitelj. Nakon Liturgije, u gradu Tbilisiju smo posetili novi hram Svete Trojice na gruzijskom - Sameba. U tom hramu smo osetili blagodat Božiju, kroz blagouhanije nekoliko ikona. Videli smo i ikonu Svete Trojice koju je sam Patrijarh Ilija II naslikao.

Od hrama smo se pešice spustili do mosta mučenika iznad kojeg smo videli crkvu mučenika Šušanka (Suzana). U popodnevnim satima smo krenuli u stari grad, bivšu prestolnica stare Gruzije pod nazivom Mcheta, a koja je najposećenije sveto mesto u Gruziji, jer se tamo u manastiru Svetichoveli nalazi najvažnija svetinja Pravoslavne Gruzije. Ovde se nalaze: Riza Gospodnja, plašt Svetog Ilije, stopalo Svetog Andrije Pvoznvanog, kao i Živi Stub vere koji predstavlja Slavu Svete Katoličanske Gruzijske Crkve. Ranije se tu nalazio i krst u kojem je bio klin sa kojim je bio proboden Hristos, a sada se taj krst nalazi u Tbilisiju.

Istorija svetog Hitona Gospodnjeg počinje u vreme Svete Sidonije. Naime, njen brat je kao trgovac, jevrejin iz Gruzije koji se u vreme raspeća Hristovog zatekao u Jerusalimu odkupio Hristov hiton od rimskog vojnika koji je kockom isti dobio. Poneo ga je sa sobom u Gruziju i predao ga svojoj sestri Sidoniji.

Nakon posete Mcheti, krenuli smo za grad Gori, kao najseverniju tačku putovanja po Gruziji. Isprva smo mislili da taj grad nije po ničemu interesantan osim po činjenici da je u njemu rođen Staljin, ali smo se već po dolasku tamo u to razuverili. Naime, tamo su nas dočekali novi prijatelji na čelu sa ocem Grigorijem i naš stari prijatelj Đorđe Dvali. Poveli su nas u jednu crkvu i u dva manastira. Jedan je Atenski Sion koji je muški manatir iz 6. veka kojeg trenutno rekonstruišu. U crkvi koja je iz 6. Veka, domaćinima smo otpevali Vaskrši tropar na Srpskom, a onda oni nama na Gruzijskom.

Onda smo otišli da posetimo i obližnji ženski manastir Ateni. Otac Grigorije je održao moleban na grčkom i tada smo krenuli u Gori i stigli na konačno odredište tog dana. U zgradi gde je bila gimnazija Gorsko Duhovo Učilište iz Staljinovog doba. Tamo nas je čekala agape i čuveno gruzijsko vino, a tom prilikom smo i otkrlili da nas nisu uzalud upozoravali na kulturu zdravičenja u Gruziji. Deca iz sirotišta su nam priredili bogati kulturno umetnički program. Ali smo više od hrane i vina bili iznenađeni količinom radosti i ljubavi kojom su nas dočekali, pa smo se sa suzama na kraju rastali sa njima.